Fervenza de Augacaída

Fervenza de Augacaída

Pa da počnem sa mojim prvim i kratkim putovanjem ove godine.

22. marta išla sam na jednodnevni put, ovde blizu mesta gde živim u Galiciji. Posetila sam Fervenza de Augacaída.

U Lugu, u Ribeira Sacra išli smo da tražimo jedan od najviših vodopada u Galiciji...

I zamisli šta? Našli smo ga!

Put koji vodi do njega je poprilično "komotan", lak, i imaš više nego dovoljno prostora da poludiš igrajući se sa štapovima, šišarkama ili tvojim ljudima.

Moram da napomenem, čak iako meni nije potrebno to, zato šsto imam super nos i znam gde treba da idem, da postoji popriličan broj putokaza koja te vode do tačnog mesta.

Na njima su ispisana mesta i udaljenost...tako da jedino još što ti nedostaje je da tvoji ljudi budu brži i agilniji... ali hej, ne može se imati sve u životu!

Nakon dugog puta nizbrdo, konačno smo stigli do vodopada koji ima pad od 40 metara. Dozvoli mi da ti kažem da će te fascinirati!

Put koji vodi nizbrdo niz prostrane drvene stepenice vodi te do jedne vrste vidikovca sa klupom gde možes da ućivas u divoti ovog prelepog mesta. Ipak, moji ljudi kažu da jeste lepo mesto da odmoriš i uživaš, ali ne i da slikaš, naročito ako je okolo velika gužva.

Ako vodiš svog psa sa sobom, budi oprezan jer je mesto poprilično malo i strmo, tako da psi mogu da sklize lako (čisto da pomenem, nije moj slučaj).

Naša avantura se nastavlja. Nastavljamo kroz šumu do dva prelepa vidikovca koji se jednostavno otvaraju između stena odakle se vidi reka Miño.

Slike sa ovog vidikovca možete pogledati u galeriji, kao i druge slike sa ovog putovanja.

Nema više vodopada. Zato smo odlučili da istražimo malo više. Na našem putu nazad, posetili smo još nekoliko mesta.

Na samo 15 km od grada Monforte de Lemos, i oko 30 km od glavnog grada Ourense, nalazi se manastir na samom kraju puta.

To je manastir Santa María de Ferreira de Pantón iz XII veka.

Poreklo ovog manastira je neizvesno, kažu da bi to mogla da bude srednjovekovna kuća, pa čak i dupli manastir, sa monasima i monahinjama. Najstariji pisani spomen mesta je iz 1108. godine, kada je neko dao donaciju za manastir, a donaciju je primila njena glavna monahinja Ximena. Kasnije, s vremenom, manastir je počeo propadati i vrlo je moguće da je ostao bez svoje zajednice.

Za obnovu manastira bili su odgovorni njegovi poslodavci. Godine 1175, grofica Fronilda Fernandez, koja je posjedovala manastir naslijedivši je od svojih predaka, dobila je odgovarajuću episkopsku dozvolu i ponovo ujedinila prvu obnovljenu zajednicu.

Zanimljiva zgrada, sa zanimljivim vratima, velikim dvorištem i divnim detaljima. To je sve što sam mogla da vidim, jer psi nisu dozvoljeni unutra.

Protegla sam svoje šape, ponjušila sve sto je moglo da se onjuši... pozirala za mog "ide-mi-opasno-na-živce" smrtnika, i ponovo smo krenuli na put.

Prolazeći pored Monforte de Lemos, nismo mogli a da ne stanemo i ne posetimo njegov dvorac, čije fotografije možete videti ovde.

Parkirali smo odmah iza Colegio de Nuestra Senora de La Antigua škole. Njen osnivač je bio kardinal Rodrigo de Castro, možda poslednji veliki crkveni knez renesanse u Španiji, nadbiskup Sevilije, veliki dobročinitelj Monforte-a, i pokrovitelj umetnosti.

Ali to još nije kraj puta. Posetila sam još dva mesta, i igrala sam se tamo.

Jedno od tih mesta je rekreaciona zona na obali reke Ulla, Monterroso. To je predivan zeleni ambijent, kojim dominira veliki hrastov gaj koji pruža hlad. Prosto je neverovatno koliko mnogo možete učiniti sa tako malo. Savršeno je opremljen za vežbanje različitih sportova na otvorenom, kao i za odmor i opuštanje.

Dakle, ostala nam je još jedna stanica. To bi bila crkva Vilar de Donas.

Sagrađena je sredinom XII veka, prvobitno kao monaška crkva. Osnov manastira, po tradiciji, pripisuje se nekim ženama, predstavljenim u gotičkim slikama u velikoj kapeli, iako istorijski dokumenti tvrde da je za njegovo zaslužan Arias Perez de Monterroso.

Ova crkva je povezana sa čuvenim Redom Vitezova Santiago i Templara. Čak su u ovoj crkvi je bili sahranjeni važne osobe koje potiču iz ovih redova. Ova crkva se smatra imovinom kulturnog interesa od 1931. godine u katalogu spomenika istorijskog nasleđa Španije.