Noia
Ovaj putopis će biti čudan, zato što nije ovo nije bilo pravo putovanje u tom smislu, ali svejedno, samo sam želela da kažem nekoliko reči o ovom mestu i da vam pokažem nekoliko fotografija.
Dakle, ako ništa, uživajte u fotografijama i galeriji.
Bila je nedelja Uskrsa. Tačnije, bio je to 19. april 2019. Naši prijatelji su imali mali mini odmor u obližnjem mestu, pa su nas pozvali da dođemo u posetu jedan dan i istražimo „kvart“ sa dvoje mojih drugara.
Naravno da smo išli. Pa ... uvek sam spremna za neku avanturu napolju.
Počeli smo sa mestom koje sam nazvala Noia. To je zapravo rekreativno područje reke Tambre.
Glavna tačka interesa ovde je hidroelektrana Tambre.
Hidroelektrana Tambre, koja i dalje radi, jedan je od dva objekta u provinciji A Coruña koja je uvrštena u katalog od 100 elemenata koji su uključeni u Nacionalni plan industrijske baštine.
Ovo postrojenje je smešteno sedam kilometara nizvodno od rezervoara Barrie de la Maza, koji napaja elektrane Tambre I i Tambre II.
Dizajnirao ga je 1924. godine ugledni arhitekta Antonio Palacios, najveći eksponent modernizma u Galiciji, kako bi se tu ismestile instalacije hidroelektrane. Prisutan je takodje, veličanstven skup zgrada, koje se nalaze na obali reke Tambre, u pejzažu velike prirodne lepote.
Nekadašnji radnički domovi su obnovljeni i danas su preuređeni u Hotel Peskueria do Tambre.
Od rekreativnog područja postoje staze koje vas vode do hrastovih, lovorovih i zovinih šuma. Ispred nas je viseći most koji prelazi reku i nastavlja se strmom šumskom stazom, sa koje se vidi čitava elektrana i vodovodne cevi sa vrha.
Igrali smo se bez žurbe, radili smo šta hoćemo, ubedačili naše ljude ... i to bi bilo to.
I došlo je vreme da idemo da istegnnemo šape negde drugde. Otišli smo do Ponte Maceira.
Ponte Maceira je jako prijatno seoce, smešteno između opština Ames i Negreira, nekoliko kilometara od Santiago-a, savršeno sačuvano i obnovljeno.
Tamo smo videli stari mlin, branu, kapelu, modernu palatu i veliki most, sagrađen na reci Tambre u trinaestom veku, koristeći stubove prethodnog rimskog mosta.
Ovaj srednjevekovni most zove se A Ponte Vella, što znači stari most.
Prelazak ovog mosta obavezan je za hodočasnike (put za Santiago) koji produžuju Jakobejsku rutu do Fisterre.
I evo nas ... poziramo sa ovim veličanstvenim mostom.
I naša poseta ovom istorijskom mestu završava se šetnjom po Pazo de Baladron.
Sledeći na mojoj listi, pre nego što odem kući, je vodopad Fervenza de Castriz.
Smešten je u gradu Xallas de Castriz, u okviru gradskog veća Santa Comba, u gradu A Coruña. Kola smo parkirali pre makadamskog puta koji vodi do rekreativnog dela ovog mesta.
Područje je trenutno renovirano i ima široku drvenu stazu koja će olakšati dolazak do vodopada. Uz put se vidi pet hidrauličnih mlinova, od kojih je svaki identifikovano imenom koje su mu nekada dali meštani. Poprilično simpatično mesto ako mene pitate ... zato sam se tu malo i zadržala i igrala.
I sa ovom mojom blesavom fotografijom sam završila ovaj dan.
Do novog putovanja...
Aby
